Pusto ostrvo

Najviše volim one razgovore pred spavanje kada možeš da ih svašta pitaš. Tako su slatki, ušuškani i umorni, a opet opušteni u bezbednoj zoni doma svog. To je naše vreme za čitanje u polumraku ili pričanje priča, a često se dogodi da tada pitaju nešto o čemu inače izbegavaju da pričaju. Elem, ne pitajte me kako sam došla na ideju da mu postavim pitanje o pustom ostrvu. Objasnila sam mu kako izgleda pusto ostrvo i pitala šta bi poneo.

Koje 3 stvari bi poneo na pusto ostrvo?

Pitala sam šestogodišnjeg dečaka koje tri stvari bi poneo na pusto ostrvo. Znajući kako odrasli uglavnom spominju knjige i slično, očekivala sam odgovor tipa – Lego, voz i mamu/tatu. A odgovor je bio važna lekcija za mene, ali verujem i mnoge druge. Moj dečak je rekao: “Prvo bih poneo magiju života!” Continue reading “Pusto ostrvo”

Advertisements

Staza za autiće u kući

Već ranije sam pisala o stazi za dečije automobile u dvorištu, a kako se približava hladno vreme i očekuju nas kišni dani, a uz to tek predstoji sezona virusa i boginja, trebaće nam nove ideje kako da zabavimo decu. Evo nekih lakih načina da napravite stazu za autombilčiće u kući.

Kod nas ovo prolazi jer nam zaista ne smetaju dečije igračke po dnevnom boravku. Znam da kod nekih to nije slučaj, ali mi volimo da boravimo svi zajedno još uvek kada smo svi kod kuće. O tome sam pisala ovde: Spojene dnevna soba i kuhinja – da ili ne

Kako napraviti stazu za dečije autiće u domu?

Stazu na fotografijama smo pravili pre više od dve godine, još dok smo živeli u stanu. Imamo i onaj čuveni povoljan tepih, koji valjda dobar deo dečaka ima, sa iscrtanim ulicama, u dečijoj sobi, ali uvek je zanimljivije smisliti nešto novo. Continue reading “Staza za autiće u kući”

Da li želite da dete bude srećno ili uspešno kada odraste?

Kada bi me u pola noći probudili i pitali šta želim da mi budu deca kada odrastu, prvo što bih rekla je – DA BUDU SREĆNI! A da li je zaista moguće da deca, pre svega, budu srećna svojim životom? Ja sam ubeđena da jeste, ali nisam sigurna koliko ih tome učimo.

srecna deca srecni ljudi

Spremanje trogodišnjaka za posao

U svetu, kakav jeste danas, koliko god da se ja odupirala tome, vidim da mnogi roditelji razmišljaju kako da deci omoguće da steknu znanje i veštine, koje će po njihovim merilima lako moći da se monetizuju kada dođe vreme. Neću sad ulaziti u to koliki sam protivnik svakodnevnih aktivnosti male dece i koliko ne vidim poentu taxi roditeljstva (ovo je moj termin za roditelje koji posle podne provode u razvoženju dece na jezike, sport i radionice). Na to me podsetio razgovor sa prijateljicom pre neki dan o tome kako njena ćerka želi da uči francuski jezik. Ona to ŽELI! I priča mi, kada je rekla mami ćerkine školske drugarice, a ta mama joj je odgovorila tipa: ”Nemojte francuski, nemački je mnogo važniji za posao, više će joj značiti!” Ne trebam reći da sam ja apsolutno za to da uči jezik koji želi, a objektivno, šta mislite, da li će bolja biti u jeziku gde žarko želi da upija svaku novu reč, da ga nadograđuje i mašta kako će jednog dana vežbati uz poručivanje kroasana u kafeu sa pogledom na Ajfelovu kulu. Ili nemački, zato što tako treba, koji će možda zavoleti, možda se neće buniti, a možda će vremenom sticati još veći otpor, znaće da tako MORA, nizaće se kako bude odrastala asocijacije vezane za Hitlera i da cvetaće od sreće dok ga bude koristila u poslovne svrhe. Continue reading “Da li želite da dete bude srećno ili uspešno kada odraste?”

Jedno poslepodne sa decom

Oni koji prate šta i kako pišem, znaju da uglavnom pokušavam da predočim neke sasvim jednostavne stvari, za koje vam nije potreban novac, uz koje možete da budete baš vi i potpuno opušteni dok uživate u svim čarima roditeljstva. Ne bih ni došla na ideju da pišem o ovome da sve češće osim roditelja sa obavezama ne čujem pitanja nakon vrtića: ”Gde bi mogli sad? Sa kime ćemo da se vidimo?” ili panika jer je loše vreme i kako ga potrošiti u kući.

U postu o spojenoj dnevnoj sobi sa kuhinjom sam pisala i o tome koliko mi je važno da imamo zajedničko vreme, ali da to nije pod moranjem i opterećenjem. Kod nas je to od prvog dana sve nekako neopterećeno, ako znamo da smo svi stigli kući, ručali i da nemamo nikakve obaveze tog dana.

20170327_181904 Continue reading “Jedno poslepodne sa decom”

Kako odlučiš da odeš iz grada?

Večita dilema je žargonski rečeno ”odakle vam muda” iliti – svi jure u grad, a gde ste vi krenuli? Ima i oni koji to kažu da ne bi mogli, onih kojima je sve to toliko neverovatno da uvek traže još i još dodatnih pojašnjenja: odakle takva ideja, kako presečeš, kako ovo ili ono funcioniše, čega se odričeš, šta dobijaš…

Uz sve to, ni ja ne zamišljam idilu po sistemu – neka vukojebina, srećna dok muzem kravu, deca trče sa cvećem u kosi, a o lekaru tokom zime da ne možemo ni da sanjamo, ni da deca stignu do škole bez polučasovnog pešačenja. A ne, ja stvarno nisam taj tip.

20160318_122209

Continue reading “Kako odlučiš da odeš iz grada?”

Miris deteta

U poslednje vreme svašta nešto pišemo o deci: kako vaspitati, čime hraniti, kako dojiti, šta treba da znaju, da li ih učiti da čitaju, kako im napraviti igračke, da li su nemirni, da li su ispred računara. Mnogi roditelji izgaraju u tome da decu upišu na što više aktivnosti, drugi pak da ih zdravo hrane, treći se žale kako je naporno, četvrti objašnjavaju koliko su bolesni. Sve u svemu, nigde ne nailazim na najvažniji savet roditeljima: STANI, UZMI DETE U NARUČJE, LJUBI GA, MAZI I RECI MU KOLIKO GA VOLIŠ!

Oni užasno brzo odrastaju. Dok se roditelj osvesti, više ne želi da se mazi sa njim, ima druge prioritete i neki svoj svet. Ostane ih željan, a da nije ni svestan. Frljaju se uspesima na turnirima i uspehom u školi, ne kažem da nije ok pohvaliti se, ali deca nisu trofej.

miris-deteta Continue reading “Miris deteta”

Blog at WordPress.com.

Up ↑