Naše priče za laku noć

Pre više od dve godine započeli smo sa pričanjem izmišljene priče. Sad da me pitate kako sam osmislila glavnog junaka, zašto baš to, ne znam. Trenutna inspiracija, pretpostavljam. Do tada, a i nakon toga, uveče prektikujemo da često čitamo slikovnice ili neku bajku, dešava se da gledaju i crtani sve do spavanja, ali i da jednostavno zaspu bez čitanja i gledanja. Nije nam ništa obavezno i jasno zacrtano. Ipak, pričanje ovih priča je uglavnom rezervisano za mog sina i mene, povremeno, kada sami u mraku ležimo pred spavanje jednom u, recimo, desetak dana.

 

Pričamo priču

Kao majka veoma nemirnog dečaka, a pre svega – budućeg muškarca i sama bez iskustva o roditeljstvu inače, još tokom trudnoće sam se borila sa velikim strahovima da li ću se snaći. Za razliku od mnogih kojima je samo da prežive bebine pelene i buđenje u prvoj godini, meni je još tada bilo jasno da to kako god da bude, nije nešto što me plaši i da ću se sigurno snaći. Međutim, sve vezano za vaspitanje, a posebno kasnije pubertet, mi je veliki strah i nedoumica. Čini mi se nikad dosta opreza i znanja, a opet ne bih da budem neka majka koja sputava, guši i ograničava. Nisam tip koji osobe koji prepušta stvari slučaju i ne mislim da se deca usput vaspitavaju, a još manje da se ne vaspitavaju. Continue reading “Naše priče za laku noć”

Advertisements

Enciklopedija – omiljeni izvor znanja

Mi smo za sve pomalo i old school. Iako se meni posao velikim delom svodi na internet, a i privatno živimo u skladu sa novim tehnologijama. Nismo od onih koji kao beže od društvenih mreža, a svodi se na svojevrstan voajerizam – čitaju stalno i svašta, ali retko šta i sami objavljuju. I ovaj blog nastao je kao ideja da se predoči kako može u današnje vreme da se živi van betona i svakodnevne jurnjave po gradskim ulicama. U skladu sa načinom života i pošto volimo knjige svi, rado posegnemo za nekom enciklopedijom sa police što da naučimo nešto novo, što da se razonodimo.

Deca vole da uče iz enciklopedija i atlasa

Mi se češće inforimišemo na Google-u moram priznati, ali deci su enciklopedije u ovim godinama još uvek uglavnom dovoljne. Po meni su i bolji izbor jer je sve sistematično navedeno, a odgovor na jedno pitanje nas odvede istraživanjem u sasvim drugu oblast. Neretko ih korisitimo i u poslepodnevnim satima, uz kafu, kada odaberu oblast o kojoj čitamo, pa se onda oni bace da ilustruju naučeno dok nas dvoje u miru pričamo o proteklom danu i kafenišemo još petnaestak minuta.

Ne mogu, a da ne priznam da mi j,e drago što kada ih nešto zanima kažu: “Moramo da pogledamo u enciklopediji.”

Nisu oni neki genijalci. Rekla bih da su prosečna deca. Ne forsiramo ih da uče da pišu, čitaju i strane jezike još uvek.

Continue reading “Enciklopedija – omiljeni izvor znanja”

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: