”Torta” za vrtić

Improvizovana torta za drugare u vrtiću

Svima koji imaju decu u vrtiću poznato je da nije dozvoljeno odnošenje torti, čak ni onih kupljenih u marketu sa deklaracijom. U nekim modernijim vrtićima služi se seckano voće u zanimljivom obliku, a u našim državnim vrtića, uglavnom je praksa da deca ponesu po neki slatkiš za svakog drugara.

Svakako se trudim da budu prosečni, nema aviona i kamiona, nema nekih silnih čudesa jer svakako slave rođendan i kod kuće, a i ne volim to preterivanje koje se dešava poslednjih godina. I nekako gledamo da vide kako izleda kada se slavi i na ovaj i na onaj način, onako kako nam sredstva dozvoljavaju, a opet da negde poštujemo i njihove želje. Želimo da shvate da je energija i radost ono što nema veze sa vrednošću poklona ni novcem uloženim u proslavu, ali to sad i nije tema, pa da ne odugovlačim.

Torta za vrtic 8

Retroaktivno ću predstaviti ideju kako smo rešili tortu za vrtić, iako je sve ovo bilo pre više od dve godine i imala sam neki prilično loš telefon, pa otuda i fotografije malo muljave, ali kome bude trebalo, razumeće kako da izvede postupak.

Elem, pošto je sin 6 meseci pre ovoga slavio prvi put rođendan u vrtiću. Punio je 3 godine i u duhu – da se ne razlikuje, odneli smo jafa keks, jer su mi rekli da imaju posudu u koju to stave i svećicu koju stave preko. Nemam sada sliku, ali to je jedna plastična posudica (kao poklopac od kupovnih torti od tanke providne plastike) i svećica zaglavljena ukoso u jafi. Mislim njima je sam doživljaj važan, ne pakovanje. Ali kada je nakon toga na red došla proslava ćerkinog drugog rođendana, i prvog u vrtiću, imala sam nešto vremena i materijal da im napravim ”tortu” koja će ostati u njenim jaslama i za buduće rođendane.

Dala sam ideju i Mileni, pa je ona još tada to objavila na svom blogu. A njenu kreativnu tortu možete videti OVDE.

Continue reading “”Torta” za vrtić”

Advertisements

Kako dete (ne) prespava noć

I tako, pre neku noć, tačnije u zoru mislim se ja: Jeee… Skoro pa je prespavao noć. Samo dva kenkanja u snu uz mumlanje: “Mama, zagrli me!” i nastavljanje da spava, prespavaće celu noć i na putu smo da počne da spava celu noć. Moj “mali” sin posle 5 godina i 7 meseci konačno će prespavati noć. Koliko sreće na jednom mestu.

Ona standardno spava bez buđenja, uglavnom. Ima pune četiri i ne nemojte me pitati od kada spava celu noć jer pojma nemam. Znate, imam i starije dete koje se budi jer mu se piški, žedan je, sanja ili se boji. I tako nam je prosek oko sedam buđenja tokom noći, nekada se zadesi četiri, ali nekad bude i 20.

2017-05-25 Continue reading “Kako dete (ne) prespava noć”

Da li želite da dete bude srećno ili uspešno kada odraste?

Kada bi me u pola noći probudili i pitali šta želim da mi budu deca kada odrastu, prvo što bih rekla je – DA BUDU SREĆNI! A da li je zaista moguće da deca, pre svega, budu srećna svojim životom? Ja sam ubeđena da jeste, ali nisam sigurna koliko ih tome učimo.

srecna deca srecni ljudi

Spremanje trogodišnjaka za posao

U svetu, kakav jeste danas, koliko god da se ja odupirala tome, vidim da mnogi roditelji razmišljaju kako da deci omoguće da steknu znanje i veštine, koje će po njihovim merilima lako moći da se monetizuju kada dođe vreme. Neću sad ulaziti u to koliki sam protivnik svakodnevnih aktivnosti male dece i koliko ne vidim poentu taxi roditeljstva (ovo je moj termin za roditelje koji posle podne provode u razvoženju dece na jezike, sport i radionice). Na to me podsetio razgovor sa prijateljicom pre neki dan o tome kako njena ćerka želi da uči francuski jezik. Ona to ŽELI! I priča mi, kada je rekla mami ćerkine školske drugarice, a ta mama joj je odgovorila tipa: ”Nemojte francuski, nemački je mnogo važniji za posao, više će joj značiti!” Ne trebam reći da sam ja apsolutno za to da uči jezik koji želi, a objektivno, šta mislite, da li će bolja biti u jeziku gde žarko želi da upija svaku novu reč, da ga nadograđuje i mašta kako će jednog dana vežbati uz poručivanje kroasana u kafeu sa pogledom na Ajfelovu kulu. Ili nemački, zato što tako treba, koji će možda zavoleti, možda se neće buniti, a možda će vremenom sticati još veći otpor, znaće da tako MORA, nizaće se kako bude odrastala asocijacije vezane za Hitlera i da cvetaće od sreće dok ga bude koristila u poslovne svrhe. Continue reading “Da li želite da dete bude srećno ili uspešno kada odraste?”

Fleka na zidu u dečijoj sobi

Prljanje zidova u domu sa decom

Meni naši zidovi večito izgledaju štrokavo. Tu je masa prstića, pa fleke od komaraca i razni drugi užasi. Drugarica mi govori kako su naši čisti, ali valjda je samo razlika u tome što deci nisam nikada dozvoljavala da šaraju po zidovima. Znam ja da je to sjajno za razvoj kreativnosti, da ih treba pustiti, ali stvarno nemam živaca za sve to i ovako je stalno potpuni haos u kući.Fleka na zidu (1)

Ovo je jedna situacija od pre dve godine, ali uvek aktuelna. Naravno da zakon pakosti kaže da pošto nisam dozvoljavala šaranje zidova, onda je neko baš moju nes kafu morao da prospe na zid u njihovoj sobi.

I da, znam, šta će šolja sa kafom tu, zašto je nisam popila… ali ja volim da slobodno vreme koristimo u igri, isto koliko volim i da razvlačim kafu.

Problem sa rešila sutradan, brzinski i opet sa nekim ostacima bez ulaganja.

Continue reading “Fleka na zidu u dečijoj sobi”

Jedno poslepodne sa decom

Oni koji prate šta i kako pišem, znaju da uglavnom pokušavam da predočim neke sasvim jednostavne stvari, za koje vam nije potreban novac, uz koje možete da budete baš vi i potpuno opušteni dok uživate u svim čarima roditeljstva. Ne bih ni došla na ideju da pišem o ovome da sve češće osim roditelja sa obavezama ne čujem pitanja nakon vrtića: ”Gde bi mogli sad? Sa kime ćemo da se vidimo?” ili panika jer je loše vreme i kako ga potrošiti u kući.

U postu o spojenoj dnevnoj sobi sa kuhinjom sam pisala i o tome koliko mi je važno da imamo zajedničko vreme, ali da to nije pod moranjem i opterećenjem. Kod nas je to od prvog dana sve nekako neopterećeno, ako znamo da smo svi stigli kući, ručali i da nemamo nikakve obaveze tog dana.

20170327_181904 Continue reading “Jedno poslepodne sa decom”

Kako odlučiš da odeš iz grada?

Večita dilema je žargonski rečeno ”odakle vam muda” iliti – svi jure u grad, a gde ste vi krenuli? Ima i oni koji to kažu da ne bi mogli, onih kojima je sve to toliko neverovatno da uvek traže još i još dodatnih pojašnjenja: odakle takva ideja, kako presečeš, kako ovo ili ono funcioniše, čega se odričeš, šta dobijaš…

Uz sve to, ni ja ne zamišljam idilu po sistemu – neka vukojebina, srećna dok muzem kravu, deca trče sa cvećem u kosi, a o lekaru tokom zime da ne možemo ni da sanjamo, ni da deca stignu do škole bez polučasovnog pešačenja. A ne, ja stvarno nisam taj tip.

20160318_122209

Continue reading “Kako odlučiš da odeš iz grada?”

Blog at WordPress.com.

Up ↑