Category Archives: Naš život

Raspevani petao i savremeni kokošinjci

Jedna od prvih stvari po kojima se razlikujemo od ljudi koji žive inače van grada je ta što mi nemamo živinu, i da napomenem, da nemamo čak ni u planu da je imamo – ikada.

Nekima je neverovatno što uopšte želimo da živimo van grada i stana, ali to je davno ispričana priča, a drugima nije jasno šta fali da imamo bar koke, da nose jaja i slično.

Continue reading Raspevani petao i savremeni kokošinjci

Naše priče za laku noć

Pre više od dve godine započeli smo sa pričanjem izmišljene priče. Sad da me pitate kako sam osmislila glavnog junaka, zašto baš to, ne znam. Trenutna inspiracija, pretpostavljam. Do tada, a i nakon toga, uveče prektikujemo da često čitamo slikovnice ili neku bajku, dešava se da gledaju i crtani sve do spavanja, ali i da jednostavno zaspu bez čitanja i gledanja. Nije nam ništa obavezno i jasno zacrtano. Ipak, pričanje ovih priča je uglavnom rezervisano za mog sina i mene, povremeno, kada sami u mraku ležimo pred spavanje jednom u, recimo, desetak dana.

Priče za laku noc

Pričamo priču

Kao majka veoma nemirnog dečaka, a pre svega – budućeg muškarca i sama bez iskustva o roditeljstvu inače, još tokom trudnoće sam se borila sa velikim strahovima da li ću se snaći. Za razliku od mnogih kojima je samo da prežive bebine pelene i buđenje u prvoj godini, meni je još tada bilo jasno da to kako god da bude, nije nešto što me plaši i da ću se sigurno snaći. Međutim, sve vezano za vaspitanje, a posebno kasnije pubertet, mi je veliki strah i nedoumica. Čini mi se nikad dosta opreza i znanja, a opet ne bih da budem neka majka koja sputava, guši i ograničava. Nisam tip koji osobe koji prepušta stvari slučaju i ne mislim da se deca usput vaspitavaju, a još manje da se ne vaspitavaju. Continue reading Naše priče za laku noć

Razmišljanja trudnice posle ponoći

Opet nešto sanja, mrmlja, pita da li će sutra u vrtić. Kažem mu da neće, raspust je, da spava. Nameštam se da spavam. Neću više ni da se vraćam dole da gledam ništa na televiziji. Spavaću i ja.

hotelski puter

Onda odjednom on mi miriše na puter. Još uvek se meškolji nikako da opet učvrsti san, a meni je samo hrana u glavi. Sad mi se više i ne spava. Puter miriše, ali onaj hotelski. Takvog nema ovde. Mislim ima, ali nije to to. I kako sada da spavam? Jede mi se hotelski doručak. Najlepši deo putovanja je taj doručak uvek. Jede mi se sada puter što ovako lepo miriše, sa onim divnim svežim kajzericama i tanko sečenom praškom šunkom, koju u redovnim okolnostima nikada ne kupujem, pa je to sada čini ekstra primamljivim. Uz to filter kafa i onaj hotelski sok od pomorandže. Mljac! A kako bez divnog džema od kajsije ili marmelade, kada pojedem ovo na šta sam se nameračila? Nikako. Samo razmišljam da li bi pre slano ili slatko pecivo. Uh, one kiflice slatke sa krupnim prah šećerom u hotelu su bile savršene. Možda da ih ne kvarim džemom. Utom se setih kremića u malom pakovanju koje pamtim sa letovanja u Vrsaru, kada sam bila mala. Tog švedskog stola i kako mi ni tada nije bilo jasno ko se odluči za musli i slično pored onoliko konkretnih stvari. Na primer, može i kuvano jaje. Na onom malom, slatkom postolju što ima i prostor za ljušćenje. I opet puter i kajzerice. Ništa bez putera. A pecivo – sveže.  To me podseća i na slatko pecivo. Opet na švedski sto u Beču. Slatke kifle. Može takve kakve jesu – prazne. Najukusnije. Ili na slatke pletenice u hotelu u Grčkoj uz belu kafu. Continue reading Razmišljanja trudnice posle ponoći

Enciklopedija – omiljeni izvor znanja

Mi smo za sve pomalo i old school. Iako se meni posao velikim delom svodi na internet, a i privatno živimo u skladu sa novim tehnologijama. Nismo od onih koji kao beže od društvenih mreža, a svodi se na svojevrstan voajerizam – čitaju stalno i svašta, ali retko šta i sami objavljuju. I ovaj blog nastao je kao ideja da se predoči kako može u današnje vreme da se živi van betona i svakodnevne jurnjave po gradskim ulicama. U skladu sa načinom života i pošto volimo knjige svi, rado posegnemo za nekom enciklopedijom sa police što da naučimo nešto novo, što da se razonodimo.

Deca vole da uče iz enciklopedija i atlasa

Mi se češće inforimišemo na Google-u moram priznati, ali deci su enciklopedije u ovim godinama još uvek uglavnom dovoljne. Po meni su i bolji izbor jer je sve sistematično navedeno, a odgovor na jedno pitanje nas odvede istraživanjem u sasvim drugu oblast. Neretko ih korisitimo i u poslepodnevnim satima, uz kafu, kada odaberu oblast o kojoj čitamo, pa se onda oni bace da ilustruju naučeno dok nas dvoje u miru pričamo o proteklom danu i kafenišemo još petnaestak minuta.

Ne mogu, a da ne priznam da mi j,e drago što kada ih nešto zanima kažu: “Moramo da pogledamo u enciklopediji.”

Nisu oni neki genijalci. Rekla bih da su prosečna deca. Ne forsiramo ih da uče da pišu, čitaju i strane jezike još uvek.

Continue reading Enciklopedija – omiljeni izvor znanja

Rok kamp za devojčice na Avali

U današnje vreme, kada se većina roditelja bori sa izazovom kako da svoje devojčice usmeri na pravi put, a to podrazumeva da se izbegne uticaj televizije i okoline gde su muzički šund i starlete uveliko zastupljeni, grupa mladih devojaka je odlučila da napravi nešto fantastično – prvi muzički kamp na Avali.

Prijave za muzički kamp traju još dva dana, pročitajte sve podatke u nastavku teksta i požurite da se prijavite.

rok kamp za devojčice na Avali Continue reading Rok kamp za devojčice na Avali

Sunčani dani i osetljiva dečija koža

Leti svi posebnu pažnju moramo da posvetimo zaštiti kože. Posebno u ovo šašavo vreme kada je preterano izlaganje sunčevim zracima posebno opasno. Srećom, i svest o štetnosti sunca je na daleko višem nivou nego nekada davno.

nagradna igra sunce

Otvorili smo sezonu uživanja pored bazenčića

Mi smo prošli vikend otvorili sezonu brčkanja u bazenčiću. Tačnije, deca, a ne mi matori. Odmah smo uz bazenče, suncobran, kupaće aktivirali i kreme sa visokim zaštitnim faktorom, kako za decu, tako i za nas. I sve bi bilo ok, da nismo prevideli da iako još uvek nije pretoplo, sunce je dovoljno jako da deca moraju veoma često da se mackaju sredstvom za zaštitu od sunca. Continue reading Sunčani dani i osetljiva dečija koža

Vazduh u gradu i van njega

U vreme kada se mnogi roditelji trude da decu osposobe za tržište rada, često i sami u stalnoj trci između posla, razvoženja dece u vrtić, školu i na aktivnosti, pojavio se trend vraćanja korenima na mnoge, za mene, veoma čudne načine kao što su porođaj kod kuće, nevakcinisanje i ispijanje izbeljivača i lečenje sumnjivim travkama. U tom duhu postoji i mnoštvo roditelja koji su se bacili isključivo na organsku ishranu dece, što je sjajno, ali nekada ima i preteranih primera, opet za moj ukus. Tek bilo kako bilo, primećujem da je najmanje pažnje posvećeno tome da deca provode vreme na čistom vazduhu.

Podaci da samo jedna trećina Srba udiše čist vazduh i da svake godine na 100.000 stanovnika Srbije čak 137 umre od zagađenja vazduh nas čine desetim na planeti po stopi smrtnosti od zagađenog vazduha, te ovaj problem nije za zanemarivanje.

20160720_145539

Koliko se pažnje posvećuje boravku na svežem vazduhu?

Pre svega mislim na boravak dece izvan zagađene sredine. Često sam imala prilike da vidim da roditelji zabranjuju duvanski dim u bebinom prisustvu, što je sasvim ispravno i poštujem njihovu odluku. Ali to ne znači i da je razumem jer isti žive u samoj blizini najzagađenih gradskih lokacija koje su navedene u nastavku teksta. Ipak, uglavnom im preseljenje na lokaciju koja nije zagađena toliko nije opcija ili deluje kao lepa ideja, ali za nekog drugog. Kao glavni razlog i prioritet se navodi opet blizina svih aktivnosti, osnovne, srednje škole i fakulteta. Continue reading Vazduh u gradu i van njega