Spremanje hrane za bebu

Kada sam dobila prvo dete, želela sam kao i većina majki, da uradim sve što je u mojoj moći da dete bude zdravo i da se pravilno razvija. Osim dojenja, zdravog okruženja, boravka na svežem vazduhu i drugih stvari, priprema prve hrane je zauzimala značajno mesto. Svašta sam čitala, kako to izgleda kod nas, kako u svetu, šta su saveti stare škole, šta nova saznanja, koje su posledice ovoga i onoga. Opet, kako je moja filozofija da ne treba praviti preteranu dramu, nego se potruditi da bude opušteno i lepo, marljivo sam prikupila sve informacije, a onda pratila bebu i sledila svoj instinkt i izbor.

Lista namirnica i recepti

Kako se širila lista namirnica, tako su se povećavale mogućnosti da se hrana kombinuje, a tada su uvek dobrodošle i nove ideje. Zgodno je imati neki kuvar pri ruci.

Continue reading “Spremanje hrane za bebu”

Advertisements

Biranje aktivnosti za dete

Došlo je vreme da najstarije dete krene na neku aktivnost. O tome u kom smeru smo razmišljali, ali i kako se Škola mjuzikla pojavila kao sasvim neočekivano i savršeno rešenje za početak u ovom postu.

Ako ste pratili moje prethodne postove, znate da nisam pobornik vođenja vrtićke dece na bilo kakve aktivnosti. Druga je priča kada ne idu u vrtić. Moje mišljenje je da je vreme sa porodicom, pa onda i širom familijom, prijateljima, drugarima i u prirodi neprocenjivo do polaska u školu, a svi znamo da nakon vrtića ne ostaje previše vremena da se lako uklope druženja i različite aktivnosti. Sav sport koji im treba prvih godina su trčanje, skakanje i vožnja bicikle. Sve to može i u dvorištu, ulici ili obližnjem parku, samo da su na svežem vazduhu. Za ostalo smatram da imaju ceo život pred sobom.

Continue reading “Biranje aktivnosti za dete”

Pusto ostrvo

Najviše volim one razgovore pred spavanje kada možeš da ih svašta pitaš. Tako su slatki, ušuškani i umorni, a opet opušteni u bezbednoj zoni doma svog. To je naše vreme za čitanje u polumraku ili pričanje priča, a često se dogodi da tada pitaju nešto o čemu inače izbegavaju da pričaju. Elem, ne pitajte me kako sam došla na ideju da mu postavim pitanje o pustom ostrvu. Objasnila sam mu kako izgleda pusto ostrvo i pitala šta bi poneo.

Koje 3 stvari bi poneo na pusto ostrvo?

Pitala sam šestogodišnjeg dečaka koje tri stvari bi poneo na pusto ostrvo. Znajući kako odrasli uglavnom spominju knjige i slično, očekivala sam odgovor tipa – Lego, voz i mamu/tatu. A odgovor je bio važna lekcija za mene, ali verujem i mnoge druge. Moj dečak je rekao: “Prvo bih poneo magiju života!” Continue reading “Pusto ostrvo”

Staza za autiće u kući

Već ranije sam pisala o stazi za dečije automobile u dvorištu, a kako se približava hladno vreme i očekuju nas kišni dani, a uz to tek predstoji sezona virusa i boginja, trebaće nam nove ideje kako da zabavimo decu. Evo nekih lakih načina da napravite stazu za autombilčiće u kući.

Kod nas ovo prolazi jer nam zaista ne smetaju dečije igračke po dnevnom boravku. Znam da kod nekih to nije slučaj, ali mi volimo da boravimo svi zajedno još uvek kada smo svi kod kuće. O tome sam pisala ovde: Spojene dnevna soba i kuhinja – da ili ne

Kako napraviti stazu za dečije autiće u domu?

Stazu na fotografijama smo pravili pre više od dve godine, još dok smo živeli u stanu. Imamo i onaj čuveni povoljan tepih, koji valjda dobar deo dečaka ima, sa iscrtanim ulicama, u dečijoj sobi, ali uvek je zanimljivije smisliti nešto novo. Continue reading “Staza za autiće u kući”

Raspevani petao i savremeni kokošinjci

Jedna od prvih stvari po kojima se razlikujemo od ljudi koji žive inače van grada je ta što mi nemamo živinu, i da napomenem, da nemamo čak ni u planu da je imamo – ikada.

Nekima je neverovatno što uopšte želimo da živimo van grada i stana, ali to je davno ispričana priča, a drugima nije jasno šta fali da imamo bar koke, da nose jaja i slično.

Continue reading “Raspevani petao i savremeni kokošinjci”

Naše priče za laku noć

Pre više od dve godine započeli smo sa pričanjem izmišljene priče. Sad da me pitate kako sam osmislila glavnog junaka, zašto baš to, ne znam. Trenutna inspiracija, pretpostavljam. Do tada, a i nakon toga, uveče prektikujemo da često čitamo slikovnice ili neku bajku, dešava se da gledaju i crtani sve do spavanja, ali i da jednostavno zaspu bez čitanja i gledanja. Nije nam ništa obavezno i jasno zacrtano. Ipak, pričanje ovih priča je uglavnom rezervisano za mog sina i mene, povremeno, kada sami u mraku ležimo pred spavanje jednom u, recimo, desetak dana.

 

Pričamo priču

Kao majka veoma nemirnog dečaka, a pre svega – budućeg muškarca i sama bez iskustva o roditeljstvu inače, još tokom trudnoće sam se borila sa velikim strahovima da li ću se snaći. Za razliku od mnogih kojima je samo da prežive bebine pelene i buđenje u prvoj godini, meni je još tada bilo jasno da to kako god da bude, nije nešto što me plaši i da ću se sigurno snaći. Međutim, sve vezano za vaspitanje, a posebno kasnije pubertet, mi je veliki strah i nedoumica. Čini mi se nikad dosta opreza i znanja, a opet ne bih da budem neka majka koja sputava, guši i ograničava. Nisam tip koji osobe koji prepušta stvari slučaju i ne mislim da se deca usput vaspitavaju, a još manje da se ne vaspitavaju. Continue reading “Naše priče za laku noć”

Blog at WordPress.com.

Up ↑