Vazduh u gradu i van njega

U vreme kada se mnogi roditelji trude da decu osposobe za tržište rada, često i sami u stalnoj trci između posla, razvoženja dece u vrtić, školu i na aktivnosti, pojavio se trend vraćanja korenima na mnoge, za mene, veoma čudne načine kao što su porođaj kod kuće, nevakcinisanje i ispijanje izbeljivača i lečenje sumnjivim travkama. U tom duhu postoji i mnoštvo roditelja koji su se bacili isključivo na organsku ishranu dece, što je sjajno, ali nekada ima i preteranih primera, opet za moj ukus. Tek bilo kako bilo, primećujem da je najmanje pažnje posvećeno tome da deca provode vreme na čistom vazduhu.

Podaci da samo jedna trećina Srba udiše čist vazduh i da svake godine na 100.000 stanovnika Srbije čak 137 umre od zagađenja vazduh nas čine desetim na planeti po stopi smrtnosti od zagađenog vazduha, te ovaj problem nije za zanemarivanje.

20160720_145539

Koliko se pažnje posvećuje boravku na svežem vazduhu?

Pre svega mislim na boravak dece izvan zagađene sredine. Često sam imala prilike da vidim da roditelji zabranjuju duvanski dim u bebinom prisustvu, što je sasvim ispravno i poštujem njihovu odluku. Ali to ne znači i da je razumem jer isti žive u samoj blizini najzagađenih gradskih lokacija koje su navedene u nastavku teksta. Ipak, uglavnom im preseljenje na lokaciju koja nije zagađena toliko nije opcija ili deluje kao lepa ideja, ali za nekog drugog. Kao glavni razlog i prioritet se navodi opet blizina svih aktivnosti, osnovne, srednje škole i fakulteta.

Družeći se sa mnogim parovima, a između ostalog sa roditeljima, vidim da smo jedni od retkih koji tako puno polažu na boravak na svežem vazduhu. Čak i dok su bili bebe (stariji 18 meseci kada se beba rodila), mimo ishrane, kao drugi najvažniji faktor gledala sam da uvek idu dva puta dnevno napolju počev od desetak dana starosti.

Izuzeci su bili ekstremno niske temperature (ispod -15 stepeni), jaka kiša i veoma jak vetar kada je beba mlađa od tri meseca. Treći važan faktor mi je i vreme spavanja uveče, ali o tome u nekom narednom postu.

Meni je najiskrenije zaprepašćujuća bila izjava nekoliko mama da su, kada su dobile drugo dete, izlazile napolje samo posle podne kada i muž može, a uglavnom samo vikendom prvih pola godine.

Zašto je važno da deca budu na svežem vazduhu?

Postoji sve više istraživanja koja u vezu dovode zagađivače iz vazduha u ranom životu sa pojavom hroničnih bolesti u kasnijem životu, uključujući čak i dijabetes, gojaznost i vrste karcinoma vezane za hormone – tumor dojke i tumor prostate, kao i pojavu steriliteta u reproduktivnom periodu.
Zagađen vazduh mimo problema sa disanjem izaziva i kardiovaskularne i probleme sa razvojem moždanih ćelija, kao i raskida veza između moždanih ćelija u starijoj dobi koje mogu dovesti do pojave demencije.
Boravak tokom 48 sati u vikendici ili na selu, na svežem vazduhu tokom vikenda je povoljan i blagotvoran, ali ne može da zameni preostalih 120 sati provedenih u zagađenoj životnoj sredini.

Razlika u kvalitetu vazduha između naše stare i sadašnje lokacije

Ono što smo svi primetili kada smo se preselili pre dve godine, u predgrađe Beograda, je da je, čak i ovde, vazduh nauporedivo čistiji. Meni je to prosto bilo neverovatno, vazdušnom linijom smo na šest kilometra od mesta gde smo ranije živeli. Ipak, ima par razloga koji pokazuju da ipak ima razlike:

  • svi koji dođu primete da je vazduh čistiji, kako ujutru tako i uveče;
  • posebno kada neko ostane da prespava, pa konstatuju kako spavaju daleko bolje, kao kada odu u vikendicu ili na planinu;
  • nismo imali potrebe u ove dve godine da koristimo inhalator za decu, a nema ni onog stalnog sušenja grla i zapušenog nosa noću (mada je ovo drugo posledica izostanka centralnog grejanja i neminovno je hladnije zimi u kući);
  • prvih dana nakon selidbe su imali drastično veći apetit, što se ranije dešavalo obavezno kada odemo van grada;
  • posle 2 noći u kući, oboje su krenuli da izbacuju par dana svašta iz nosa, ista situacija koju smo imali oba puta u Sokobanji;
  • sinu se dešavalo da nakon bolesti nekada i do tri naredne nedelje da dobije napad kašlja kada se zatrči. Baš onako da ne može lepo vazduh da uzme i da mu krenu suze. Sumnjali smo da ima alergiju i čekali da te jeseni idemo na preglede. To je nešto što se nikada više nije dogodilo, ni produženi kašalj, ni to zakašljavanje čak i kada tokom virusa trči. E sada, možda je puka slučajnost da je prerastao taj problem.

20160522_170308

Koja su najzagađenija mesta u Srbiji?

Više puta sam imala prilike da čitam da je u Beogradu Bulevar despota Stefana (bivša 29. novembra) najzagađenija ulica u gradu, zatim slede Autokomanda, Vojvode Stepe, Brankova, delovi Novog Beograda i Glavna ulica u Zemunu. Glavna nije najzagađenija, ali je najbučnija ulica u gradu, što takođe može da stvara određene zdravstvene probleme.

Rešila sam da malo prošvrljam po internetu i prenesem važnije podatke o vazduhu u Srbiji. Ono što sam uspela da pronađem se uglavnom odnosi na gradove  u Srbiji i na pojedine ulice u Beogradu.

Iznenadio me je podatak da detaljno istraživanje zagađenosti vazduha u Pančevu nikada nije urađeno, iako se više puta dešavalo da se uključe sirene za hemijsku opasnost.

Kada je u pitanju zagađenost vazduha po gradovima, najzagađeniji su: Pančevo, Smederevo, Beograd, Užice, Valjevo, Kragujevac, Sremska Mitrovica i Novi Sad. Osim toga u Kostolcu, Lazarevcu i Obrenovcu vazduh je zagađen do zabrinjavajućih granica. 

Ovde možete pročitati jedno detaljno istraživanje: Zagađenje vazduha i zdravlje u Srbiji, a ja sam izdvojila podatke koji su me prilično negativno iznenadili:

  • U 2010. g. procenjeno je da je više od 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanim česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stop a prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi. Pored toga je došlo i do pojave 2,5 miliona dana odsustvovanja s posla.
  • Troškovi za loše zdravlje zbog samo jednog izvora zagađivača, termoelektrana na ugalj, se procenjuju na do 4,98 milijardi evra godišnje.

Zaključak izveden nakon projekta “Biomonitoring teških metala u vazduhu/edukacija o uticaju saobraćaja na kvalitet vazduha”, koji je podržala Naftna industrija Srbije pokazao je da su najzagađenije lokacije u Beogradu raskrsnica Ulica kneza Miloša i kralja Milana, Glavna pošta, Autokomanda, Mostarska petlja, Narodna skupština, Šumice i tržni centri Ušće i Piramida. Ovo su mesta na kojima na svakih sat vremena prođe najmanje 3.500 automobila. Izvor: National Geographic Srbija

Navešću još i da je detalje o istom istaživanju vršenom tokom 2014. godine objavio portal Telegraf   gde su spomenute kancerogene materije nađene u uzorcima vrećica mahovine sa 48 različitih lokacija u Beogradu: arsen, kadmijum, kobalt, hrom, bakar, nikl, olovo, platina, antimon i cink.

Najbolja mesta u Srbiji za lečenje plućnih bolesti

Balneoklimatološki institut Srbije, je nekoliko banja proglasio vazdušnim, uzimajući u obzir njihova izuzetna klimatska i vazdušna svojstva. Ovim statusom u Srbiji se mogu pohvaliti Banja Ivanjica, Zlatar, Zlatibor, Divčibare, Sokobanja, Banja Vrdnik i planina Rudnik. Svakako treba imati u vidu da se sve banje nalaze u prirodno čistim ambijentima, ali vazdušne banje i klimatska mesta odlikuju se izuzetnim svojstvima vazduha i već pomenutim faktorima. Izvor: Banje u Srbiji

Zanimljiv podatak koji sam pronašla je da je na nivou nekadašnje SFRJ u Čortanovcima bilo najmanje obolelih od tuberkuloze. Specifična ruža vetrova koja se ukršta sa Dunava i Fruške Gore je idealna da vazduh bude bez zagađenja.

Šta možemo, kao pojedinci, da uradimo da vazduh bude čistiji?

  • Sadite novo drveće i ne secite postojeće šume.
  • Probajte da koristite druga prevozna sredstva osim automobila. Aktivirajte vožnju bicikla. Kada god je moguće, kupujte preko interneta.
  • Štedite električnu energiju kada god je moguće (gasite svetlo u prostorijama koje ne koristite, pređite na LED osvetljenje, koristite mikrotalasnu pećnicu za pripremu manjih obroka).
  • Ako vam finansije dozvoljavaju, potrudite se da vam dom bude što energetski efikasniji (dobra izolacija, prozori i vrata koji dihtuju, izbegavanje grejanja na ugalj…)
  • Prestanite sa upotrebom jakih hemijskih sredstava za čišćenje. Oni se inače smatraju i jednim od glavnih krivaca za povećan procenat alergija kod dece.
  • Nemojte koristiti farbe koje nisu na bazi vode, kada je to moguće, i uvek farbajte sa četkom ili valjkom, a ne sa kompresorom.
  • Reciklirajte, koristite biorazgradive i prirodne materijale i učesvujte u očuvanju ozonskog omotača.

Save

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s