Da li želite da dete bude srećno ili uspešno kada odraste?

Kada bi me u pola noći probudili i pitali šta želim da mi budu deca kada odrastu, prvo što bih rekla je – DA BUDU SREĆNI! A da li je zaista moguće da deca, pre svega, budu srećna svojim životom? Ja sam ubeđena da jeste, ali nisam sigurna koliko ih tome učimo.

srecna deca srecni ljudi

Spremanje trogodišnjaka za posao

U svetu, kakav jeste danas, koliko god da se ja odupirala tome, vidim da mnogi roditelji razmišljaju kako da deci omoguće da steknu znanje i veštine, koje će po njihovim merilima lako moći da se monetizuju kada dođe vreme. Neću sad ulaziti u to koliki sam protivnik svakodnevnih aktivnosti male dece i koliko ne vidim poentu taxi roditeljstva (ovo je moj termin za roditelje koji posle podne provode u razvoženju dece na jezike, sport i radionice). Na to me podsetio razgovor sa prijateljicom pre neki dan o tome kako njena ćerka želi da uči francuski jezik. Ona to ŽELI! I priča mi, kada je rekla mami ćerkine školske drugarice, a ta mama joj je odgovorila tipa: ”Nemojte francuski, nemački je mnogo važniji za posao, više će joj značiti!” Ne trebam reći da sam ja apsolutno za to da uči jezik koji želi, a objektivno, šta mislite, da li će bolja biti u jeziku gde žarko želi da upija svaku novu reč, da ga nadograđuje i mašta kako će jednog dana vežbati uz poručivanje kroasana u kafeu sa pogledom na Ajfelovu kulu. Ili nemački, zato što tako treba, koji će možda zavoleti, možda se neće buniti, a možda će vremenom sticati još veći otpor, znaće da tako MORA, nizaće se kako bude odrastala asocijacije vezane za Hitlera i da cvetaće od sreće dok ga bude koristila u poslovne svrhe.

Znam da uvek postoji i druga strana, sada će neko reći: ”Da, ali to će joj omogućiti da bolje zarađuje!” ili ”Značiće joj kada otputuje negde na nemačko govorno područje”. Sve se slažem, ali  opet se vraćamo na pitanje sreće.

buduci menadzeri deca

Dosta njih mi i sa decom od 3 godine, a posebno oni bez dece koji imaju uspešne karijere stalno govori o surovosti tržišta i šta sve danas moraju da znaju mladi menadžeri. A ja se stalno pitam – A zašto moraju da budu svi menadžeri? Koliko vi znate ljudi koji su ispunjeni kancelarijskim poslom, kao menadžeri, ekonomisti? Koliko ih znate koji srećni i nasmejani rade od 9 do 17 sati i raduju se ponedeljku? Ili pak nisu imali sreće da nađu posao, pošto ih danas najviše ima nezaposlenih, sa tendencijom da se stvaraju nove generacije i generacije menadžera.

O čemu su nekada maštali današnji menadžeri?

Da li su nekada deca na pitanje šta žele da budu kada odrastu odgovarali: da budu menadžeri, ekonomisti, direktori; da idu na sastanke, sede u kancelariji, imaju stresan posao? Da li je moguće da dobar deo njih nije imao neke talente i želje tokom školovanja gde ih je samo trebalo usmeriti? Da li je moguće da nisu odgovarali sa vatrogasac, kuvar, učiteljica, kozmetičarka ili bibliotekar? Zašto danas roditelji smatraju da je ponižavajuće ili barem nepodnobno da im dete bude frizer, cvećar, modelar obuće, stolar, automehaničar, fotograf? Da li stvarno mislite da ti ljudi zarađuju manje plate i da su manje vredni? Znam milion primera uspešnih ljudi koji ozbiljan novac zarađuju upravo tako što rade neki od ovih poslova i znate šta – SREĆNI SU! Srećni jer koliko god da je teško, a da se ne lažemo svaki posao ima svoje teške trenutke, lakše se izbore, jer ostvaruju svoje želje, rade sa strašću, raduju se svakom novom uspehu i vole da nadograđuju svoje znanje.

izaberite zanimanje

”Uči da ne bi radio ništa”

Ovo je tradicionalno uvreženo mišljenje koje ranije generacije smatraju tačnim i nikako da shvate da se posao odavno više ne nalazi do kraja života i da ljudi ”u foteljama” RADE i te kako mnogo (neću zalaziti u neke političke i ko zna kakve kombinacije). Isto tako, svi do jednog stariji od 50 godina mi kažu da je iluzija i maštarija da se na poslu može biti srećan i da je to dečije razmišljanje. Da je realnost takva da ideš na posao jer moraš, da je normalno da posao ne voliš, ali te on hrani i to je tako da penzije. Nekada se pitam da li je tako samo u Srbiji i kako se vaspitavaju i usmeravaju deca u inostranstvu, jer ne znam. Ali ne mogu da verujem da im se priča da je život samo užas, da mora da se trpi, da nemate pravo da budete srećni.

deca i buduce zanimanje

Vannastavne aktivnosti i aktivnost

U duhu ovih priprema za buduće zanimanje, često vidim da ima dece koja idu na jezike, glumu i kreativne radionice, a da se pritom ne bave sportom. Mislim i taj sport za dete od 3 godine mi je bespotreban, osim ako se ne radi o nekoj školici sporta, a i tad mislim da svaki parkić ili dvorište može da pokrije potrebe deteta. Ne znam šta fali bicikli, lopti, rolerima ili lastišu. Osim što detetu pored vrtića/škole i vannastavnih aktivnosti morate ostaviti prostora da se time bavi na dnevnom nivou, a ne samo vikendom.

Zdravstveni podaci su alarmantni kada su deca u pitanju, sve je češći problem dijabetesa, preddijabetesa, gojaznosti i visokog krvnog pritiska kod dece školskog uzrasta što poprima razmere epidemije. Razmišljajte o tome da deca treba odrastu zdrava i žive duže nego naše generacije.

da li zelite da dete bude srecno

I ne sa zdravstvenog, već i socijalnog aspekta. Dok slušam roditelje kako vode decu na sport da bi se socijalizovali, gledam često i ta mala tužna lica koja, dok koračaju ka automobilu sa torbom na ramenu, sa čežnjom gledaju drugare u ulici ili parkiću koji trče i igraju košarku, samo tako, spontano i bez trenera.

Često zbog treninga moraju da propuste deo ili ceo rođendan sa drugarima u igraonici, jer rođendani su samo uspomene i lepo vreme sa drugarima, a to neće biti važno jednog dana kada budemo imali novog Novaka Đokovića. Kad već spominjem omiljenog nam Noleta, meni je ovaj njegov dečiji intervju kada kaže da se igra kada padne mrak mnogo tužan. A Nole je jedan, jedan u ko zna koliko dece koja su se igrala kada padne mrak, a nisu uspeli to što je on uspeo.

Nemojte me pogrešno shvatiti da ja ne podržavam bavljenje sportom, daleko od toga. Sport i druženje na treninzima su divna stvar. Pa odlasci na treninge sa drugarima, put do tamo i nazad, povratak i ćaskanje ispred zgrade o tome koga su videli, ko ih je pogledao i nasmejao se. Ali mi pričamo o deci predškolskog uzrasta i aktivnostima koje su često 6 dana u nedelji. Uvek se setim ”Metle bez drške”, kada ćerka koja ide na sve moguće aktivnosti pita majku (koju glumi Vera Čukić):

”Mama, a kada ću ja da se igram?”

”Igraćeš se kad porasteš”, odgovara joj Vera Čukić.

Mešanje u izbor deteta

Svi smo mi imali prilike da iskusimo da se naši roditelji često ne slažu sa našim izborom, da li je u pitanju izbor posla, škole, partnera ili načina života. Ne pričamo sada o slučajevima koji su ekstremi tipa napuštanje škole, veza sa problematičnom osobom i tome slično. Pričamo o normalnim stvarima i neretko su roditelji ti koji forsiraju zasnivanje porodice na uštrb karijere ili pak odlaganje zasnivanja porodice zarad uživanja, nemanja obaveza i školovanja.

Bilo da izvršite pritisak da u takvim okolnostima dete krene putem koji vi smatrate ispravnim ili vam se pak, zameri, po ceni da zategnete međusobne odnose, a ono ostvari svoje želje, njegova sreća neće biti potpuna. Možda to neće pokazivati, zašto bi, ako se vi već ne slažete, ali negde će samo sa sobom gutati knedle i iznova se preispitivati kako ne vidite da je srećno i da li uopšte čini pravu stvar.

Radujte se sa decom njihovim uspesima bili oni doktorat, nova pozicija na poslu ili iščekivanje deteta. To je ono što je vaše dete u ovom trenutku najviše želelo i, ne morate pomagati, ali treba da iskreno budete srećni. Dete ostvaruje svoje snove i to će mu samo pomoći da bude ispunjeno i na drugim poljima.

srecna deca srecni ljudi

Trenutna situacija u zemlji

Šta sam sve ovih dana imala prilike da pročitam u novinama:

Namerno sam navela potpuno različite informacije, koje mi puno toga govore. I još par primera iz prakse ljudi koji su postali poznati u svojoj branši, osim Ferdinand knedli, kojih se rado setim: Anđeli, Tegla’s, ABO shoes, Xylon, Žana Poliakov

Može se postati najbolji frizer u gradu, uz sasvim lepa primanja i ako ih ima još na desetine i stotine, ali upravo je taj momenat ljubavi i strasti prema poslu presudan da se izdvojite od ostalih.

Šta možemo da uradimo za našu decu?

Prvo, naučite ih da preživljavaju u različitim uslovima. Najveći procenat propasti usled velikih katastrofa i finansijske krize u SAD je bio upravo zbog toga što nisu bili spremni da se snađu, onako kako se većina ljudi na ovim prostorima snalazila za vreme ratova i bombardovanja. Ali, setite se da su uglavnom naše bake te koje su znale kako da se peče hleb, napravi džem i sačuva meso bez zamrzivača. Naučite ih i kako da upale vatru u prirodi, ispeku meso, prepoznaju zelje, koprivu, koje voće mogu da uberu, dozvolite im da bosi trče po travi i oduvaju i pojedu keks koji im ispadne. O ovome će biti poseban post uskoro.

Drugo, naučite decu da kuvaju i rade kućne poslove bez obzira na pol. Opet delimično i zbog različitih uslova života, ko zna da li će uvek sebi moći da kupe gotovu hranu i plate nekog da im pere i čisti, a i zato što kuvanje može da bude zabavno, a zdrava hrana je preduslov za zdrav i dugovečan život.

Treće, naučite ih da slede svoje snove, da budu uporni i ne odustaju. Sa svakim ostvarenjem će iznova imati satisfakciju da idu korak dalje, da nadograđuju svoje znanje, a samim tim i uspehe.

Četvrto, koliko god da budete mogli da im omogućite, učite ih da moraju da budu vredni, da nema tog uspeha koji se lako postiže i da treba da imaju vreme kada se opuštaju, ali i da su svi koji su postali pisci, slikari, obućari, arhitekte, lekari i novinari mnogo radili da bi to postigli. To ne znači da će raditi od jutra do sutra, ali sigurno neće moći ni sa odličnom finansijskom podlogom i predznanjem da rade skraćeno radno vreme i uspeju. Ohrabrite im da rade ono što im je ugodno, naučite ih da uče, ohrabrite ih da probaju i naučite da neuspeh i greške nisu strašni.

Peto, treba da znaju da je porodica i prijatelji ono što će im uvek biti baza i podrška na njihovom putu, a da će im i poznanstva tokom života samo pomoći da plivaju dalje i budu bogati i srećni.

Šesto, ohrabrite ih da probaju novo i istražuju nepoznato. Nemojte ih sputavati da ne putuju u daleke zemlje i tamo probaju da se snađu samo zato što je vama strašno da odu i jer vi želite da vas neko čuva u starosti. Oni će uvek biti deo vas, rado će vam se vraćati i voleti da se sklupčaju u vaše krilo, a tada ćete znati da ste uradili dobar posao.

Save

Advertisements

3 thoughts on “Da li želite da dete bude srećno ili uspešno kada odraste?

Add yours

  1. Moja novija razmišljanja po pitanju sreće pa i dečije, je da je sreća precenjena i da celoživotno vijanje osećaja da si srećan je jako zahtevno. Takođe čovek se oseća loše ako iz topa ne odgovori da je srećan, a ima sve uslove da bude, pa ipak mu je teško da kaže da se oseća tako. Sreća je neka šargarepica koju nam je nametnulo moderno doba. Mislim da je znatno bolje govoriti o zadovoljstvu svojim životom i izborima. Sve ostalo o čemu pišeš je skroz na mestu, dete će svakako pokušati da nađe i napravi život po svojoj meri to je u čovekovoj prirodi. Jedino što mi se čini da kada im pričamo o sreći treba da budemo obazrivi. Na njihova pleća stavljamo jako težak zadatak 🙂 Isto kao sa romntičnom ljubavlju, jednom jedinom za sva vremena, pa ako osoba to ne doživi, oseća se jako loše, kao da joj nešto fali. Izvini na raspisivanju ali eto bacila si me u razmišljanje 🙂

    Liked by 1 person

    1. Sjajno zapažanje, kao i uvek. Slažem se oko definicije na relaciji sreća-uspeh. Zapravo dobro je dok razmišljamo i o jednom i drugom, a ne samo onim na relaciji karijera-uspeh-novac bez tih daleko važnijih segmenata života jedne osobe.

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: