Kako odlučiš da odeš iz grada?

Večita dilema je žargonski rečeno ”odakle vam muda” iliti – svi jure u grad, a gde ste vi krenuli? Ima i oni koji to kažu da ne bi mogli, onih kojima je sve to toliko neverovatno da uvek traže još i još dodatnih pojašnjenja: odakle takva ideja, kako presečeš, kako ovo ili ono funcioniše, čega se odričeš, šta dobijaš…

Uz sve to, ni ja ne zamišljam idilu po sistemu – neka vukojebina, srećna dok muzem kravu, deca trče sa cvećem u kosi, a o lekaru tokom zime da ne možemo ni da sanjamo, ni da deca stignu do škole bez polučasovnog pešačenja. A ne, ja stvarno nisam taj tip.

20160318_122209

Kako zamišljam život u gradu?

Idealan život u gradu, koji ne znam da li bih ikada menjala zamišljam tako što živim u nekom lepom saloncu u mirnoj ulici u centru grada. Na primer, u Majke Jevrosime u Beogradu ili pak na početku Tadeuša Košćuška sa pogledom na Kališ. I ne, nikako ne pri dnu te ulice gde svaki vetrić donosi mirise zoo vrta. E onda možemo da pričamo o prednostima života u gradu, pa još u Beogradu. U soluciji kada su ti Knez i Terazije “na pljuc”.

I da, nezaobilazan deo moje zamišljene idile, automobil je parkiran u zajedničkom dvorištu predratne zgrade u kojoj živimo. Tako nema problema sa parkiranjem, a očas vikendom možemo da šmugnemo van grada, do familije ili u nabavku.

OK. Ovo je bila sve teška teorija i fikcija, ali to je život u gradu koji vredi i ne bih ga se verovatno lako odrekla. Ono što mi je sušta suprotnost ovome, a veoma je često i predstavlja mi potencijalnu noćnu moru je stan jednoj od onih sivih zgrada novobeogradskih blokova gde se svi hvale da ti je sve u istoj ulici, a dužina ulice jednaka međumesnoj razdaljini dva sela u Srbiji. Ima i gora opcija, preplaćeni kvadrati u okolini Beogradske arene ili Delta city-ja gde se tripuje urban život a drveća ni u tragu, prirodno svi su oni zapravo želeli da udišu izduvne gasove sa autoputa. Tu nikako ne kapiram prednost grada. Ali to sam ja.

Kosa mi se na glavi diže od pomisli na situaciju: petak, posle podne, pada kiša, misija – preći Gazelu. Ima ljudi koji uživaju u vožnji, slušaju dobru muziku na radiju, haos, gradska vreva, sve čari svakodnevnice u velegradu i sve ovo im ide u rok službe.

Postoji i još jedna skroz super opcija – kuća sa sopstvenim dvorištem u gradu. I dalje gubiš nešto vremena na putovanje do i od posla, možda se automobilom mora i do nekog šetališta, pijace, vazduh nije tako čist. Ali je sjajno. Ako imaš dovoljno novca da sebi sve to pružiš. Mi, nažalost, nismo slučaj koji sebi može takvu nekretninu da priušti.

20160501_081226 (2)

I onda zapališ i odeš!

Prva faza: život van grada. U predgrađu koje podrazumeva – pališ auto da decu odvedeš do vrtića, da odeš u nabavku, tržni centar i kod lekara. Ali ok, sve je na par kilometara, svuda stižemo za 10 minuta. Nije tragičan gubitak vremena, moćićemo da kažemo da smo i to probali. Sa druge strane, velika prednost, mnogo čistiji vazduh i sopstveno dvorište.

Jedan od prvih utisaka je bio što ujutru ulazi predivan miris trave u kuću kada otvoriš prozor. Svež vazduh, deca daleko bolje spavaju i imaju odličan apetit. I da, prva zima bez centralnog grejanja – nema upotrebe fiziološkog za nos, nijedna prehlada, a temperatura par stepeni niža nego u stanu. Da dodam i da za dve zime u kući NIJEDNOM nismo imali potrebu da koristimo inhalator.

Drugo otkrovenje – kamilica, kopriva i zelje u nepokošenom dvorištu kada smo se doselili. Sada kada kosimo dvorište, nailazimo i dalje u ulici pored puta na velike koprive, pa su deca naučila i šta znači kopriva i kako žari. Ove godine još nemamo potrebe da kosimo, a listovi zelja su već dugi 10-ak centimetara, tako da ćemo za oko dve nedelje moći da pravimo i sarmice od zelja koje svi obožavamo sa kiselim mlekom.

I niz drugih prednosti kao što je – deca se sama igraju u dvorištu, prave ručak od trave, dok spremam pravi ručak vikendom, voze bajs sa drugarima u ulici, imaju sopstveni pesak i igračke razbacane po dvorištu, imaju stazu za autiće, bazenčić leti…

Ovde imamo malu baštu, baš malu, ali dovoljnu da se na njoj učimo i da nemamo previše obaveza. Imam prostor sa sukulente i drugo cveće i uživanje uz kafu na suncu. E da, imamo i kupine. Prošle godine smo ih sadili i već imali 10-ak plodova, ove godine se radujemo većoj količini. Imaćemo i trešnje, a u ulici beremo višnje i jabuke, dok nas komšije snabdevaju sa malinama, ribizlama i kajsijama.

20160318_122147

Planovi

Cilj nam je da se preselimo u jedno manje mesto u Sremu, gde ćemo imati u blizini lekare, škole, vrtiće i prodavnice. Ideja je da deca mogu sama sa društvom da idu i vraćaju se iz škole, kao i na vannastavne aktivnosti. Valjda sam utopista koji misli da nije potrebno voditi na drugi kraj grada u osnovnu školu “na glasu”. Ali o svom mišljenju o taxi roditeljstvu i sličnom sam već pisala ovde.

Uspevamo za sada da ostvarimo zamisao da posao radimo iz bilo kog dela zemlje, pa nam to lokacija nije presudan faktor. I da, radimo na tome već godinama, jer smo se u sve upustili bez ušteđevine i veeeeoma sporo sve napreduje, tek kao info za one koji će reći da je lako kada se ima takav posao i tome slično. Meni bi iskreno bilo mnogo lakše da radim za nekog i imam svoj godišnji i vikend bez posla ponekad, ali onda ne bih mogli da ostvarimo sve ovo čemu težimo.

Do tada živimo onako kako možemo i gde možemo a da bude najpribližnije našoj zamisli, jer ne vredi da protraćimo život i vreme u čekanju šta će biti jednom.

Save

Advertisements

9 thoughts on “Kako odlučiš da odeš iz grada?”

  1. Divno. Što sam starija, i sama više težim ka tim nekim “prirodnijim” sredinama. Živim trenutno u predgrađu, u kući, i u 22h kod mene i oko mene je totalni mir i tišina i niko mi ne skače po glavi. A opet je sve blizu…Držim vam palčeve da uspete u svojoj nameri.

    Like

    1. Hvala! Mi težimo manjem mestu gde dosta sadržaja ima, da bi deca mogla da relativno sama funkcionišu, kada budu stariji, a opet da se ne gubi mnogo vremena u prevozu. E sad…

      Like

    1. Hvala! Nas uglavnom svi pitaju kako je moguće da neko sve više teži udaljavanju od Beograda, kada uglavnom svi žele da se skuće upravo tu. Ne znam da li smo zaista izuzetak, ali nam definitivno svaka promena u tom smeru prija.

      Like

  2. Da, da, apsolutno mogu da razumem potrebu da se ode iz grada. I sami smo bežali iz blokova u seosku kuću u Vojvodini dok se nismo penzionisali i evo nas skoro dve decenije van grada i…ne fali ništa.
    Moja deca razmišljaju takođe da pređu na selo.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s