Večita dilema je žargonski rečeno ”odakle vam muda” iliti – svi jure u grad, a gde ste vi krenuli? Ima i oni koji to kažu da ne bi mogli, onih kojima je sve to toliko neverovatno da uvek traže još i još dodatnih pojašnjenja: odakle takva ideja, kako presečeš, kako ovo ili ono funcioniše, čega se odričeš, šta dobijaš. Dalje…
Život van grada 
Samo napred! Rasplakaste me 🙂
LikeLike
Hvala na podršci! Nije bila namera teksta da Vas rastuži 🙂
LikeLike
Divno. Što sam starija, i sama više težim ka tim nekim “prirodnijim” sredinama. Živim trenutno u predgrađu, u kući, i u 22h kod mene i oko mene je totalni mir i tišina i niko mi ne skače po glavi. A opet je sve blizu…Držim vam palčeve da uspete u svojoj nameri.
LikeLike
Hvala! Mi težimo manjem mestu gde dosta sadržaja ima, da bi deca mogla da relativno sama funkcionišu, kada budu stariji, a opet da se ne gubi mnogo vremena u prevozu. E sad…
LikeLike
Ovo nisam mogla ni da zamislim, jer sam bas “gradska” devojka. Medjutim, od kad postadoh majka, sve mi je bliza vas ideja.
Predivno. Samo napred!
LikeLike
Hvala! Nas uglavnom svi pitaju kako je moguće da neko sve više teži udaljavanju od Beograda, kada uglavnom svi žele da se skuće upravo tu. Ne znam da li smo zaista izuzetak, ali nam definitivno svaka promena u tom smeru prija.
LikeLike
Da, da, apsolutno mogu da razumem potrebu da se ode iz grada. I sami smo bežali iz blokova u seosku kuću u Vojvodini dok se nismo penzionisali i evo nas skoro dve decenije van grada i…ne fali ništa.
Moja deca razmišljaju takođe da pređu na selo.
LikeLike
Divno da ima još ljudi koji isto razmišljaju. Nama mnogi stariji članovi porodice govore kako je lako nama kada smo mladi i da njima trebaju lekari.
LikeLike