Miris deteta

U poslednje vreme svašta nešto pišemo o deci: kako vaspitati, čime hraniti, kako dojiti, šta treba da znaju, da li ih učiti da čitaju, kako im napraviti igračke, da li su nemirni, da li su ispred računara. Mnogi roditelji izgaraju u tome da decu upišu na što više aktivnosti, drugi pak da ih zdravo hrane, treći se žale kako je naporno, četvrti objašnjavaju koliko su bolesni. Sve u svemu, nigde ne nailazim na najvažniji savet roditeljima: STANI, UZMI DETE U NARUČJE, LJUBI GA, MAZI I RECI MU KOLIKO GA VOLIŠ!

Oni užasno brzo odrastaju. Dok se roditelj osvesti, više ne želi da se mazi sa njim, ima druge prioritete i neki svoj svet. Ostane ih željan, a da nije ni svestan. Frljaju se uspesima na turnirima i uspehom u školi, ne kažem da nije ok pohvaliti se, ali deca nisu trofej.

miris-deteta

Najdivniji osećaj od prvog trenutka je kada vam bebu stave na grudi, onako toplu, smežuranu i ružičastu, a ona momentalno ućuti kada oseti otkucaje vašeg srca i polako otvori oči da vas vidi. To je najčarobniji trenutak na svetu. Ljubite to mekano biće, a leptirići vam prave haos u stomaku. Tako se javlja jedna večna neraskidiva veza.

Nekoliko godina kasnije, najbolja antistres terapija je da osetim miris svog deteta dok spava. Potpuni spokoj kada se uvučem pored nekog od njih dvoje u krevet i mirišem im kosu dok ih grlim. Jedina prava zamena za onaj mamin zagrljaj koji je mnogo puta značio: sve će biti u redu!

Par puta sam imala prilike da se doslovno frapiram nekim komentarima tipa: ”Bogami, ja nju vojnički vaspitavam!” Pritom je ovo jedna mama ponosno izgovorila. Ali zašto bi iko želelo da dete ima vojničku disciplinu?

U suštini svega ima previše, previše saveta, igračaka, aktivnosti, brz život, priprema za surovo tržište rada i slično. A mora li sve da bude komplikovano? Zar se neće dete pravilno razvijati i ako se bude pelo na komšijsku trešnju? Zar nemate dovoljno vremena za igru i razgovor, ako zajedno učestvujete u pospremanju stola nakon ručka i pranju sudova? Sa jedne strane stićićete da se isrpičate, a sa druge kada to završite imate fore za zajedničke aktivnosti.

Neprestano bombardovanje od posterima na društvenim mrežama sa natpisom ”ako se ovoga sećate, imali ste detinjstvo”, zatim svi kukaju na kompjuterske igrice, kako deca previše koriste mobilne telefone, gledaju klipove na YouTube kanalu, a ne vidim da bar 80% njih čini išta da to promeni. Ko je dao tablet detetu od dve godine, ako ne roditelj? Svi se vade na posao, karijeru, brz tempo života, a zapravo samo traže izgovore.

miris deteta

Ne uspevam baš uvek da pohvatam sve, ali suma sumarum – niko ne može da živi van grada jer u gradu je SVE. Bazeni, škole na glasu (osnovne), škole stranih jezika, putovanje do posla prigradskim autobusom ili nedajbože vozom ne dolazi u obzir. Onda se u poslednje vreme toliko priča o nedostatku prirode i problema dece sa time, pa su se pojavili vrtići koji su bazirani na tom konceptu. Da obezbedite tu prirodu u sopstvenom dvorištu malo dalje od grada, recimo… Ili u drugom manjem gradu – to iz navedenih razloga, jelte, ne dolazi u obzir.

Uglavnom, od tog silnog angažovanja taxi roditeljstva možda uspeh jeste zagarantovan, vreme će pokazati koliko će ta superinteligentna i obučena deca biti genijalci sa vrtoglavo visokim platama. Ali nikada i nikog nisam videla da izgara od sreće u toj svakodnevnici, već uglavnom – takva su vremena, tako mora, šta da se radi. Ok, poštujem.

Srećom mi ne moramo. Moje dete upravo sa drugom bere komšijske trešnje u ulici i donosi komad po komad sestri, jer ona to voli.

Konačno je dovoljno toplo da slobodno vreme možemo provoditi na ćebetu na travi i učestvuju u zalivanju cveća i baštice svaki dan. I još pregršt stvari u prirodi. Daleko od toga da smo mi neki ekstremi, gledamo i tv, crtane filmove, ali se trudimo da uvek ostavimo vreme kada ne žurimo i koje je posvećeno samo njima i normalnom odrastanju. Da imaju prilike da oderu kolena, iscepaju trenerke u blatu, ožare se na koprivu, ali i da uveče ponekad bioskop i uz kokice pod ćebetom svi zajedno gledamo neki dugometražni film.

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑